Serbian Cafe

Prvi dani sa bebom

Prošlo je devet dugih meseci čekanja i majka je konačno prvi put dobila u ruke svoje novorođenče. Ponosna, kamerom na mobilnom telefonu pravi prvu fotografiju i šalje je suprugu, bakama, dekama, kumovima...

A onda majka i beba dolaze kući i počinje najtežih šest nedelja. Bujanje hormona prouzrokuje psihičku napetost, spavanja nema jer beba sisa na svakih sat ili dva, a između podoja je izmuzavanje...

Dok kao omamljena hoda po kući, očajno pokušavajući da shvati „zašto, pobogu, beba ponovo plače”, mlada majka je neretko i sama na ivici suza. Uzavreli hormoni u njoj bude želju da pobegne od kuće ili se sklupča u krevetić pored svog novorođenčeta i počne zajedno sa njim da plače...

Nestrpljivi gosti navraćaju u posetu i dive se „savršenoj bebi”, a majka se u sebi potajno pita da li je skrenula s uma - ta nežna, slatka prinova uopšte nije toliko divna: ne prestaje da plače, malo spava, ne smeje se.

Ta nemogućnost da mlada majka drži situaciju pod kontrolom i osećaj da joj beba nije bliska u nekim slučajevima mogu da dovedu i do depresije. Ali, i tada je najčešće dovoljno nekoliko razgovora sa psihologom, pa da se stvari srede, piše „Politika”.

Ipak, ima i porodilja koje lakše podnose prve dane majčinstva. Sa dolaskom mleka, kod njih se bude i majčinski instinkti i one u roku od nedelju-dve već počinju da razlikuju bebin plač i prepoznaju šta novorođenče traži - promenu pelene, podoj, ili utehu, jer ga muče grčevi.

Osećaj neispavanosti zamenjuje zadovoljstvo bebinog prvog osmeha, a brigu oko ne baš manekenske figure potiskuje saznanje da je svom detetu najlepša i najbolja.

Strpljenje i smisao za humor su najbolji način da se prebrode početničke muke, a kada vas dete prvi put zagrli zaboravićete sve traume prvih dana. (Mondo)